|
Шта се стварно догодило 21. августа у Триполију
Пише: Фјодор Јаковљев
Коментари независних блогера по интернету постали су тековина чак и тзв. „независних“ западних медија, па се већ на страницама десетина утицајних европских и америчких новина отворено пише да су у нападу на Триполи непосредно учестовале специјалне јединице Енглеске, Француске, Катара и Уједињених Арапских Емирата. Фактички, реч је о копненој операцији тих земаља против либијских оружаних снага. Десант на Триполи извршио је Други пук француске Легије странаца, и уопште се не ради ни о каквим „мировним специјалним операцијама“ или о пружању „помоћи“ тзв. „побуњеницима“, већ о обухватној копненој агресији Запада.
Није западна штампа на изненађујући начин „прогледала“ нити је пожелела да говори истину, него су „слободни“ и „независни“ медији добили инструкцију да промене извештавање о догађајима у Либији. Нова инструкција уследила је зато што је искрцавање коалиционих командоса 21. августа доживео крах, па су улице Триполија биле посејане лешевима окупатора који нису имали среће. Било их је у толиком броју да је то било немогуће прикрити.
Кроз зубе се морала признати погибија чак 400 командоса које су „независни медији“ називали „устаницима“ признајући и рањавање још отприлике две хиљаде специјалаца, мада је та бројка увелико умањена.
За оне који површно прате догађаје у Либији овакве бројке о губицима „устаника“ изазвале су велико чуђење. Јер испоставило се да су за један дан борби само у Триполију они имали знатно веће губитке него за пола године борби на свим либијским фронтовима. А то уопште није за чуђење. За разлику од „побуњеника“, које сами Либијци називају „пацовима“ и који при најмањем отпору окрећу своје джипове и беже, добро плаћени командоси-професионалци савесно су се трудили да изврше поверене задатке. А нису имали куда да беже пошто их тамо одакле су дошли нико није очекивао без победе нити би био спреман да им плати за неизвршени задатак.
Међутим, специјалцима није ни било наређено да „освоје Триполи“. То нико није ни планирао, тако да је то била још једна у низу натовских дезинформација. Пробране главосече разних националности имале су савршено конкретан циљ – ликвидацију Гадафија и његове породице! То потврђује и сам карактер борбених дејстава, јер је њихов главни удар није био усмерен на освајање најважнијих објеката у либијској престоници, него искључиво на претпостављене тачке боравка Гадафија и његове породице. То потврђује и јасно временски усклађена пропагандистичка кампања „независних“ медија, који су имали задатак да на време јављају о главним догађајима операције – заробљавању, хапшењу и погибији Гадафија и чланова његове породице.
СМРТ КАТАРСКИХ СПЕЦИЈАЛАЦА За сваки случај је била благовремено исфабрикована и фотографија „мртвог Гадафија“. Рачуница је била да ће, после објављивања информације о његовој ликвидацији, Гадафију лојалне јединице обуставити отпор. Овај трик уопште није нов и успешно су га користили специјалци КБГ СССР 27. децембра 1979. године приликом смене режима Хазифуле Амина. Тада је неколико релативно малих група – између 15 и 30 људи – буквално за неколико сати узело под контролу све важне објекте престонице Авганистана, укључујући и добро чувано министарство одбране, генералштаб, полицију и, наравно, саму Аминову резиденцију дворац Таџ-Бек. Све је урађено уз минималне губитке међу командосима.
Та совјетска специјална операција, којој нема равне у историји специјалних служби, са правом се сматра „академском“ и изазива нескривену завист код конкурената, који је подробно изучавају у својим наставним центрима. Безуспешно, као што је и Триполи показао.
Почнимо од елемената самог плана операције „Сирена“, који су постали познати либијској обавештајној служби, па је већина НАТО командоса упала у заседе у које су их увели локални водичи из редова „поткупљених“ мештана. Није им чак помогло ни то што су једног од Гадафијевих синова – Мухамеда – успели да намаме и заробе уз помоћ дописника катарске телевизије Ал-Џазира планирајући хапшење за време интервјуа. Информација о његовом хапшењу била је усаглашена са западним медијима – који су је унапред објавили – не знајући да хапшење Гадафијевог сина није успело. Као ни осталих чланова његове породице.
Среће није имала чак ни група катарских специјалаца, која је имала, рекло би се, најлакши задатак – да убије Гадафијеву ћерку Ајшу, јер је једна ситна девојка из њеног обезбеђења успела да устрели петнаестак катарских главосеча пре него што су схватили шта се догађа, док су преживели срамно побегли.
Западни медији су одустали од пласирања осталих припремљених фалсификата о хашењу осталих чланова Гадафијеве породице тек после краха њихових дезинформација од наводном хапшењу Мухамеда и Саифа ал Ислама, као и о тобожњој сахрани њиховог трећег брата Хамиса Гадафија. А одустали су тек пошто је Мухамед Гадафи, заједно са оцем, телефонирао председнику ФИДЕ (Светска шаховска федерација) Кирсану Иљумжинову у Русију, док су се друга двојица синова појавила пред западним дописницима у Триполију.
Уместо тога, западни медији почели су да немилице врте видео-клипове о наводном слављу „мирних“ становника Триполија на Зеленом тргу због пада Гадафијевог режима. Али, пошто се преко интернета могу организовати не само целе револуције, него и повезивати блогери-контрареволуционари“, врло брзо се установило да је „народно ликовање“ заправо снимљено у Катару, на месту где су претходно биле постављене кулисе.
А пошто они који су кулисе поставили нису рачунали на оштро око педантних блогера, брзо се све разоткрило. Испоставило се да су у кадру палме уместо кедра, да се друга палма нашла на погрешном месту, а да на трећем није било прозора. Ствари још горе стоје са оним што су „независни“ медији сами снимали.
Тако је ББЦ, уместо мирних житеља који ликују поводом свргавања Гадафија у Либији, показао Индију. (Види линк)
„САСОВЦИ“ У ОДЕЋИ „ПОБУЊЕНИКА“ Још оригиналније је поступио ЦНН. Очихчедно помешавши свој актуелни задатак са неким следећим, уредници овог канала су на показаној карти означили место будућег удара НАТО. У сваком случају, у њиховом извештају се Триполи нашао на месту Дамаска.
О улози самих „побуњеника“ у либијским догађајима могло би се чак и не говорити с обзиром да је министарство одбране Велике Британије, према извештају „Дејли Телеграфа“, само признало да су се војници 22. пука Посебне ваздушне службе (елитне јединице британских специјалаца – САС) не само налазили на територији Либије већ неколико недеља него и да су, преобучени у традиционалну арапску одећу и користећи исто оружје, да се не би разликовали од либијских побуњеника – најдиректније учествовали у борбама.
Специјалисти САС у почетку су разрађивали операцију „Заузимања Триполија“, мада је у суштини била реч о ликвидацији Гадафија и његове породице. „Дејли Телеграф“ чак сведочи: „Пошто је за Гадафијеву главу расписана награда од милион фунти (1,7 милиона долара), војници и официри 22. пука Посебне ваздушне службе добили су наредбу премијера Дејвида Камерона да руководе снагама побуњеника, чији је задатак да трагају за Гадафијем. То значи да је британски премијер својим главосечама, који су у државној служби, дао личну наредбу да, без истраге и суда, убију грађанина друге државе, и то за новац.
Није ли ово заиста „демократично“? Или ће пре да буде да је ово акт међународног тероризма, који подлеже кривичном гоњењу?
У сваком случају, према мишљењу америчког демократског конгресмена Дениса Кучинића, који је објавило лист „Тхе хилл“, „управо сада вођство НАТО чини опасан преседан једностраног напада на суверену државу“. Он је назвао учешће западних земаља у грађанском рату у Либији „незаконитим“. Према његовом мишљењу, непозивање руководства НАТО на одговорност за погибију цивилног становништва од НАТО бомбардовања значиће тријумф новог међународног бандитизма.
Такво мишљење постоји чак и у САД, а у Русији? Још у марту је стални представник Русије у НАТО Дмитриј Рогозин сурово изјавио да ће „копнена операција бити оквалификована као окупација Либије, што је у директној супротности са резолуцијом Савета безбедности УН. То је било на месту пошто се у резолуцији 1973 директно указује да мора бити „искључена могућност боравка иностраних окупационих снага у било ком виду и на било ком делу либијске територије“.
И шта сад – када је копнена операција „иностраних окупационих снага“ већ почела и кад о њој већ отворено пишу медији? Није сувишно указати да над територијом Либије „виси“ руски војни сателит путем кога генералштаб Русије има могућност да у он лајн режиму добија информације о свим догађајима у Либији. И шта? Зар руски војни стручњаци нису видели десант страних командоса на територију Либије? Исто тако: како то да раније нису приметили да Француска наоружаним побуњеним племенима испоручује хеликоптере?
С обзиром на све ово, зар са истим успехом грађани Русије не би могли једино путем Интернета сазнати за десант командоса НАТО на Црвени трг или Кремљ? Или из вести оног истог ЦНН?
Стандард
_________________ Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску. Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у Републику Српску!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
