АЛЕКСАНДАР je napisao:
Експлозија ће се догодити, само је питање када. Ово би могло да се деси пре краја 2012. године, али и у периоду од следећих милион година
Оно што је важно нагласити пошто то неки повезују са апокалипсом 2012, је да и кад се то деси да то неће имати никакве посљедице на земљи. Ово говорим јер сам већ чуо наклапања о крају свијета код неуког народа који чини већину популације што је доказано 1999 кад су се сви замрачили од промрачења Сунца
Иако то нема везе са Бетелгезом јер је он толико удаљен, мислим преко 400 свјетлосних година, тако да то не може ништа утицати.
Кад би се Сунце почело урушавати то би већ изазвало крај свијета и то ће се десити за неких 5 или више милијарди година.
Да би боље схватили шта се дешава размотримо како звијезда постаје нова, односно супернова. Наиме, кад звијезда потроши водоник претварајући у енергију фузијом у хелиј, ако је довољно масивна имаће довољно јаку гравитацију и притисак да фузионише хелиј у угљик, затим угљик у теже елементе итд.
Међутим кад дође го границе да не може вршити фузију јер нема довољну масу у још теже елементе због губитка енергије почиње се полако хладити. Што се више хлади, смањује се брзина кретања атома а тиме и притисак што доводи до ширења звијезде у црвеног дива који има сад мању температуру и зато је црвен. Према прорачунима кад Сунце постане црвени див за неких 5000000000 година толико ће се раширити да ће обухватити орбите Меркура и Венере и прогутати их, а можда и Земље. Али вратимо се на црвеног дива. Што се звијезда више хлади, а нема термонуклеарних процеса фузије притисак опада јер електричне силе међу атомима се не могу супротстављати урушавању јер се атоми спорије крећу због мале температуре и звијезда се урушава. Попуштају електронски омотачи и сад зависи од масе звијезде шта ће се десити. За масе Бетелгеза прорачуни показују да ће се претворити у нову или супернову, а након тога у црну рупу или неутронску звијезду. Разлика између нове и супернове је никаква осим што је супернова сјајнија и већа (јер се одбацује већина материје док код нове само површински омотач).
Наиме кад се урушавање настави електронски омотачи око атома попуштају и долази до спајања електрона са протонима јер су при овом притиску центрифугалне силе окретања електрона око језгра преслабе да одрже атоме у панетарном моделу атома и негативни електрони бивају привучени на протоне који су позитивни електростатичким силама јер је сила којом се окрећу надјачана притиском. При спајању протона и електрона дешава се хаос у елементарним честицама од којих су састављени протони и долази до ослобађања велике количине енергије у облику неутрина који огромном брзином јуре према површини звијезде и експлозијом одбацују вањске слојеве звијезде и то се зове експлозија супернове или нове.
То ослобађа толике количине енергије да може освијетлити и цијелу галаксију јер долази до великог искориштења претварања материје у енергију као у Ајнштајновим законима.
Остатак звијезде је у облику неутрона јер кад се споје протони и електрони настају неутрони (и неутрина) и то је неутронска звијезда или пулсар која није састављена од атома него искљушиво од неутрона.
Ако је маса довољно велика неутрони неће успјети издржати притисак гравитације па ће се неутронска звијезда урушити у црну рупу. Ако гравитација није довољна звијезда ће остати у облику неутронске звијезде или ће се претворити у бијелог патуљка.
А супернова је значи само експлозија која се јавила при преласку црвеног дива у црну рупу или бијели патуљак, што зависи од масе звијезде. Рецимо Сунце ће се претворити у бијелог патуљка након што експлодира као нова, док ће Бетелгез због веће масе вјероватно постати црна рупа или неутронска звијезда.